Pronađi malo vremena, opusti se i pročitaj ove redove. Razmisli o sledećem, sigurno ćeš razumeti bar po nešto. 

PRVA POUKA 

Posle nekoliko meseci studija medicine profesor nam je podelio test. Bio sam uzoran student i brzo sam odgovorio na sva pitanja osim poslednjeg: "Kako se zove naša čistacica?"

Predao sam test ne odgovorivši na to pitanje. Pred kraj testa kolega je upitao profesora da li će i poslednje pitanje uticati na ocenu.

"Naravno!" odgovorio je profesor. "U životu ćete upoznati mnoge ljude. Svako od njih zaslužuje vašu pažnju, makar mu uputili samo pozdrav ili osmeh."

Nikada nisam zaboravio tu lekciju, a i saznao sam kako se čistačica zove. 

DRUGA POUKA 

U olujnoj noći tamnoputa žena stajala je uz put. Auto joj je bio u kvaru i trebala je pomoć. Potpuno mokra od kiše počela je zaustavljati automobile.

Mladi belac, kao da ne poznaje rasne sukobe u SAD-u sredinom 60. godina, zaustavio se da bi joj pomogao.

Mladić ju je odvezao na sigurno, pozvao mehaničara i taksi.

Žena je bila u žurbi, ali je zapisala adresu svog spasioca kako bi mu se zahvalila.

Posle nedelju dana mladiću je neko pokucao na vrata.

Iznenadjeno se zagledao u poštara na vratima koji je nosio ogroman paket. U njemu je bio veliki TV u boji i poruka: "Najlepše hvala sto ste mi pomogli one noći. Kiša je nakvasila moju odeću, kao i moju dušu, a u tom trenu ste naišli Vi. Zahvaljujući Vama uspela sam da vidim svog supruga, pre nego što je otišao s'ovog sveta. Neka Vas Bog blagoslovi.

Mrs. King Cole" 

TREĆA POUKA 

Pre mnogo godina, kada je cena sladoleda bila mnogo manja nego što je danas, desetogodišnji dečak seo je u poslastičarnicu. Konobarica mu je prišla.

"Koliko košta porcija sladoleda?" upitao je dečak.

"Pedeset centi." odgovorila je konobarica. Dečak je izbrojao svoje novčiće.

"A koliko košta ovaj sladoled u čašici?"

Tada su u poslastičarnicu počeli da dolaze drugi gosti i konobarica je polako gubila strpljenje.

"35 centi." grubo mu je odgovorila.

Dečak je još jednom prebrojao novčiće i odvratio: "Donesite mi onda sladoled u cašici."

Konobarica mu je donela sladoled i račun. Dečak je pojeo svoj sladoled, platio račun na blagajni i otišao. Kad se konobarica vratila do stola da pokupi posuđe, počela je da plače. Na rubu tanjirića dečak je ostavio 15 centi bakšiša.

Dečak je izabrao sladoled umesto cele porcije kako bi imao dovoljno za napojnicu. 

ČETVRTA POUKA 

U starim vremenima kralj je naredio da se na sred puta postavi veliki kamen. Sakrio se i posmatrao da li će neko bar da pokuša da skloni kamen s'puta.

Trgovci i bogati kmetovi su išli putem ali su svi samo zaobilazili kamen i nastavljali put.

Neki su se čak žalili na kralja, zbog lošeg održavanja puta, ali niko nije ni pokušao da pomeri kamen.

Uskoro je putem prolazio seljak sa teškim bremenom povrća na ramenima. Kada je ugledao kamen, spustio je breme na tlo i pokušao da pomeri kamen sa puta. Posle poprilično napora, uspeo je da ga pomeri sa puta.

Kada se vratio po svoj prtljag, na mestu gde je bio kamen pronasao je zamotuljak.

U zamotuljku su bili zlatnici i kraljevo pismo u kome je pisalo da je zlato namenjeno onome ko pomakne kamen s'puta.

Seljak je znao nešto što većina ne zna: "Sve prepreke su mogućnost za poboljšanje našeg života." 

Sad možeš da razmisliš o ovome ili da jednostavno zanemariš.

Želim ti lep dan!

I dodajem... 

Ako nisi iskusio nesreću rata ili izgubio slobodu, agoniju mučenja ili bol gladi, živiš lepše nego 500 miliona stanovnika naše planete. 

Ako možeš slobodno da posetiš crkvu, bez bojazni od pretnje, zatvora, mučenja ili smrti, živiš bolje nego 3 milijarde stanovnika naše planete. 

Ako imaš redovan obrok, odeću, krov nad glavom, krevet u kome spavaš, bogatiji si od 75% stanovnika naše planete. 

Ako imaš nešto novca na računu ili u novčaniku, ili nešto novčića u nekoj posudici, spadaš u 8% najbogatijih ljudi na svetu. 

Ako čitaš ovu poruku, primio si dvostruki blagoslov.

Neko je mislio na tebe i ne spadaš u 2 milijarde ljudi koji ne znaju da čitaju. 

Neko je jednom rekao: