Jednom je jedna grupa muškaraca raspravljala na temu: Kako izgleda najlepša žena na svetu? Jedan je voleo plameno-crne, kao ugalj oči, sa vatrenim pogledom. Drugi je voleo sivo-plave oči, beskrajno duboke, kao nebo. Trećem su pak najdraže bile one sa braon očima, tople i nasmejane… A za kosu, jedan je govorio da su lepše žene sa kraćom kosom, a drugi je tvrdio – sa dužom, koja pada sve do peta. Jedni su se oduševljavali onima sa visokim i veličanstvenim držanjem…a drugi radije manjim, nežnijim i elegantnijim figurama.

I svaki od njih je mislio da su njegovo mišljenje i opis najtačniji i nije prestajao da ubeđuje one druge u ispravnost svog suda. Videvši da tako nikada neće stići do zajedničke saglasnosti, napokon rešiše da odu do jednog mudrog čoveka i da čuju njegovo mišljenje:

“Počeli smo da polemišemo”, rekoše mu, “i nismo nikako uspeli da se razumemo. Kaži nam ti, mudri čoveče, koja žena je najlepša na svetu?”

Dugo je starac gledao u bele vrhove dalekih planina, povremeno se neprimetno osmehujući…i naposletku odgovori sa ove tri reči:

“ONA KOJU VOLIŠ.”